Обичан дан
Мирише на
багрем од јутрос.
Да.....каже
док испија медовину.
Муве се
скупљају око стола на коме је чаша оставила траг.
Биће кише....
Идем ја лагано,каже
док испија мутни последњи гутљај.
Слатко,клизи
низ грло....
Гледам у још
хладну,орошену празну чашу док ми је грло жедно и горко.
Скоро ће
подне.
Подвиг
Kлизим низ лакирано дрво....
Ногама се
одупирем да устанем.
Руке су ми на
потиљку...
Коса у мокрим
увојцима спушта се низ чело и врат.
Сврби ме.
Хоћеш да ми
додаш пешкир,кажем му.
Окренем се и
видим да није ту.
Пустим руке,
падам дуго,дуго....
Срећем све
људе које знам на том путу падања.Не говорим им ништа.
Изгубим
свест...
Маса ми
аплаудира.
Нема коментара:
Постави коментар
Komentar je uvek dobro dosao!