Kratka priča "Moje malo ja"

Kratke price na jednoj strani



"Bašta Balkana"

MOJE MALO JA

Nisam  volela Danjilovu ženu i njihovu osmogodišnju ćerku iako je bila mojih godina.

U tuđini gde nisam mogla birati vršnjake koji govore maternjim jezikom, ipak bih više volela da se igram čak i sama u degažmanu između malog i velikog predsoblja.

Danjilova žena je bila Poljakinja koju je poveo sa sobom posle privremenog rada u Poljskoj.

On se zapravo zvao Danilo ali ga je Poljakinja između ostalog častila sa slovom nj u sredini.

Danilo je bio invalid, nosio je protezu na levoj nozi.

Ostavio je u svojoj zemlji bolesnu ženu i odraslu ćerku zbog Poljakinje.

Poljakinja Eva i njena ćerka  tog jutra zvonile su mahnito na vrata.

Javila sam  se preko zatvorenih vrata.

- "Ko je?"-upitala sam iako sam ih ugledala kroz špijunku na vratima.

-"Enja i ja, otvori!!!" - vikala je Poljakinja.

-"Meni je mama rekla da nikom ne otvaram vrata." pištala sam kroz zube.

-"Šta ti je dete?!"- siktala je.

-"Mi smo!" - sad već iznervirano reče Poljakinja.

Ćutala sam i nisam  otvarala vrata ni kad se čuo  odsečan hod koji se udaljavao!

Izbegnutoj poseti radovale smo se i  moje lutke i  ja.

Nismo volele Enju, a još manje njenu majku Evu.

Ako batine i dobijem od mame, vredelo je! - mislila sam.

Lutke su klimale glavom u znak odobravanja i treptale velikim staklenim očima.

Slatki osećaj osvete se neopaženo uvukao u osmogodišnju devojčicu.

Evo ga ovde ponovo se javlja moje malo ja i grlim ga dugo dok slatkoća ne prekrije veliko i lažno osećanje sebe.