AFORIZMI

AFORIZMI 

By Željka

I čovek sa dva lica ima samo jedan odraz u ogledalu.

                                   ***



 

U moru želja udaviš se u neispunjenoj.

                                 ***



Trač nastaje ukrštanjem dokonog mozga i poganog jezika.

 

                                 ***

Nevolja je najbolji pedikir, uvek nam je za petama.

                                ***

I bunar želja često zatraži crpnu pumpu.

                                ***

Kome život zabiberi, njemu suze posole.

                               ***

Žena se zaljubljuje u samu činjenicu da je neko voli.

                               ***

Nekad sam i ja bila puna sebe a onda sam shvatila da ću da se prelijem.

                               ***

Najvažniji organ je nos. Ako ne guraš nos u tuđe stvari, spaseni su svi ostali organi.

                               ***

 

Ima žena kod kojih ako ne uđeš u srce nećeš ni u jedan drugi organ.

 

                               ***

Čučne problem pa se odmah ne vidi.

                               ***

 

Žene su pisale istoriju francuskog kreveta.

                               ***

 

Strpljenje je diploma života.

                               ***

 Automobil je kao muškarac, dok ne legneš pod njega ne znaš šta mu fali.

 

BILBORD

 

 

 

 

 

BILBORD

 

 

Jana je manekenka.

Jutros je osvanula na bilbordu.

U njenom svetu to je vrhunac poslovne uspešnosti.

Ona je svesna da vreme prolazi duplo brže nego van njenog sveta.

Zato grabi i otima sve što joj se ponudi dok joj  atributi još  prkose sili zemljine teže i hiruškim intervencijama.

Bezazleno se smeši od jutros sa gotovo svih bilborda glavnog grada.

Osvanula je na bilbordu - šapuću ljubomorne drugarice....

Sledećeg jutra osvanuće kod nekog od ministara i više je niko neće ni pokušati skinuti sa bilborda.
Biće skinuta do gole kože.

SATIRIČNA PRIČA

SATIRIČNA PRIČA

Ovo je tužna priča ali, kao i sve takve priče iz Srbije ima dozu humora.

To je čudna vrsta humora kakva je karakteristična za ovaj deo Balkana, od njega nećete znati do samog kraja da li ćete plakati ili se smejati.

Ono što je najvažnije, nećete biti sigurni da li neko ne razume fazon iz neznanja ili se pravi da ne razume.

To je taj neki izmišljeni Balkanski ponos, "sve znam" makar i umro u neznanju.

Ljudi u našem kraju imaju uglavnom stereotipna imena,ali desi se po neko čudno ime kao ime neke planine, reke ili već nekog bilja.

Takvi ljudi su obeleženi za ceo život kao nekim GPS-om.

Akter ove priče zove se kao jedna planina u Centralnoj Srbiji.

Uvek ima problem kod predstavljanja prilikom telefonskog poziva, jer kad izgovori svoje ime sa druge strane žice čuje mesto na kome se nalazi onaj koga zove.

Tako razgovor traje u nedogled...

-Ko je?

-Ja sam ovde.

-I ja sam ovde.

-Ko je to?

-Jesi li ti lud, rekao sam ti.

-Nisi,rekao si mesto na kome si...

-I tako do u nedogled.

Nekome će ovo biti smešno,nekome tužno, nekome nezanimljivo, takve su česte situacije na brdovitom Balkanu, u Srbiji.

Na Vama je da izaberete da li ste razumeli ili ne, plakali ili se smejali.

Srbima je ionako svejedno.

Knjiga kratkih priča:Nevidljiva paučina u izdanju Alme....DRUGA NAGRADA;priča: "Igra muva"

ИГРА  МУВА

Када сам била мала волела сам хватати муве.

Ловила сам их лако и увек откидала по једно крило да не могу побећи.

Волела сам и Пез бомбоне, тачније играчке које су се могле добити уз њих.

Мали камиони на извлачење, Мики Маус, Плутон и разни други јунаци у чију су се унутрашњост стављале Пез

бомбоне.

Слатка забава је трајала док има бомбона а кад би их појела, играчке су служиле за превоз мува са једним крилом.

Сироте муве зујале су са тим једним крилом као да могу полетети.

Годинама касније сетила сам се тога кад су као бесомучне навалиле на мог угинулог Кирбија расе авлијанер који је

отрован док је чувао плац у Барајеву.

Играле су се остацима мог пса као ја њима много година пре.

Било их је на хиљаде, а ја само једна…

Добиле су игру много година касније, на квантитет.

Кирби је нестајао брзином махања на хиљаде  крилаца.

OBRT

                                                                

autor fotografije  Miroslav Zec  "Kopaonik"

O  B  R  T

U našoj porodici se uvek znalo ko je glavni.
Tog jutra mama kao glava porodice( od kad je tata umro) uletela je kao rak sva crvena u licu.
Uplašili smo se da je ne udari kap.
Vikala je i lupala šerpama da je sve odzvanjalo.
Vikend je počeo,paradajz se prodao dok je ona otišla do pijace i svi smo bili krivi.
U tom njenom malenom carstvu zimnice svi smo imali ulogu nekog poklopca u dugom lancu od pijace preko šporeta do tegli i flaša pa sve do podruma sa štirkanim miljeima na polici.
Pustili smo je kao i obično da iskali bes na sirotim šerpama.
Skuvala je kafu za sve kao i obično.
Kada smo seli za sto uzdahnula je i opsovala paradajz.
Komšinica je uletela u sobu i rekla kako je kupila tog dana neki grozan...poluzreo paradajz.
Sreća je prekrila sva lica jer ono što je bio bes sada je zamenila nada da će sledeći put biti bolji.
Glava porodice dala je odobrenje da još nije sve propalo a i prazne tegle veselo su se meškoljile čekajući bolje dane i neki bolji paradajz.
Život je pun obrta. 

Туђа прича

Т  У  Ђ А        П Р И Ч А

Има људи који нису у стању свој его да укоре ни због какве лоше процене или поступка.

Таквим људима су сви други криви, све су њихове одлуке туђе и сви поступци изнуђени 

од других.

О таквом једном ја пишем.

Ево, сад те управо гледа сакривен иза ових речи, са друге стране тастатуре и  вреба на 

твоју погрешну мисао или не дај Боже, коментар на ову причу.

Ако вам се прича и не свиди, ви сте криви јер он не би ни написао овако нешто да није 

било вашег конкурса који га је 
утерао у овај неуспех...Ако вам се прича свиди и објавите је, онда ће eго прогутати целу ову причу, али пазите,он може да поједе и целу књигу.

                                                                            aутор фотографије: Мирослав Зец

                                                                                                                                                       Mijdrecht, Holland

                     

JEДАНАЕСТИ ДАН

aутор фотографије: Мирослав Зец

JEДАНАЕСТИ    ДАН

-Ја сам човек без сна.

-Како, не спаваш?

-Нисам мислио буквално....немам сан....сан о животу...

-Како живиш без сна?

-Ма, не живим...

-Не разумем ја тебе ништа...Човек не може без сна ...Најдуже што је неко издржао је 11 

  дана....

-Не причамо о истом сну....

-Не бих рекао, ја причам о сну који нас држи у животу....

-И ја!-најзад се сложисмо.

Растали смо се уз осмех свако у свом сну.

Б А К С У З

аутор фотографије: Мирослав Зец

Holland;Arnhem

Б А К С У З

Он је Бошко.

Омањи растом али леп мушкарац, неки кежуал стил одевања који иде уз његов  

незадржив дух.

Док ми прича обраћам пажњу на његове дуге, црне трепавице и мислим колико се жена 

мучи да тај волумен и дужину извуче маскаром и ко зна још каквим помагалима док он 

тако лежерно  

трепће

  

својим природним трепавицама.

Његове приче су увек конфузне и говоре у прилог теорији "један у милион".....баксуз.

Није да не слушам шта ми прича али ми некако увек пажњу заокупе те густе трепавице, које се највише истакну баш у тренутку кад постави оно своје чувено питање: "Видиш ли ти колики сам ја баксуз"...Како човек може бити баксуз кад има такве трепавице, - кажем ја.

Он се онда засмеје и суза му крене низ густе, црне трепавице.

ПРАВИЛО

 



ПРАВИЛО

Како написати кратку причу!?

Каже:....Немојте описивати дуге догађаје....

Кратка прича воли да описује тренутке, ако уопште видите тренутке.

Прича мора имати увод, разраду и закључак...

Закључак мора имати неки изненадни обрт, такозвани шок.

Шок се изазива тако што шокирате прво себе.

Обратите пажњу на детаље, неки детаљ који вам је битан опишите до ситница.

Читањем туђих кратких прича долази до инспирације и рађања идеја а тако ћете  уједно знати како да у само неколико

реченица спакујете комплетну причу, ко комплет лепињу са све луком...

И на крају, морате имати дара, јер ко има дара ни од чега може написати причу.

Ето тако настаје прича од правила, описивањем тренутка у коме је писана до ситница, досадна да шокира.

Од шока беже јој слова тако да не знам да ли ће стићи у целости до свог читаоца.

Јер она је лепа, али бојим се да полако нестаје док путује до вас.

Празан папир прекрива правило.

ДЕЧИЈИ ЦРТЕЖ

  



ДЕЧИЈИ ЦРТЕЖ

Деца цртају облаке.

Мале,велике,криве,тамне,светле,оштре,баршунасте.

Милица црта своје облаке, њени су се надвили чак до земље.

Kaда одрасте неко ће  сазнати где је граница између облака,земље и Милице.

ДЕВОЈКА СА СЕЛА

аутор фотографије: Мирослав Зец

Holland, Arnhem

ДЕВОЈКА СА СЕЛА

Она је тиха провинцијалка.

У њеном селу, сви су такви.

Иако она више није у селу, село је увек у њој.

Тихо жубори онај мали поток у њеној глави и испира сваки могући градски манир који би могла евентуално присвојити.

ИГРА МУВА

ИГРА  МУВА

Када сам била мала волела сам хватати муве.

Ловила сам их лако и увек откидала по једно крило да не могу побећи.

Волела сам и Пез бомбоне, тачније играчке које су се могле добити уз њих.

Мали камиони на извлачење, Мики Маус, Плутон и разни други јунаци у чију су се унутрашњост стављале Пез

бомбоне.

Слатка забава је трајала док има бомбона а кад би их појела, играчке су служиле за превоз мува са једним крилом.

Сироте муве зујале су са тим једним крилом као да могу полетети.

Годинама касније сетила сам се тога кад су као бесомучне навалиле на мог угинулог Кирбија расе авлијанер који је

отрован док је чувао плац у Барајеву.

Играле су се остацима мог пса као ја њима много година пре.

Било их је на хиљаде, а ја само једна…

Добиле су игру много година касније, на квантитет.

Кирби је нестајао брзином махања на хиљаде  крилаца.

Priča: Tajna

Жељка Башановић Марковић: ТАЈНА - Čudo (cudo.rs)

Holland,Utrecht

                      Tajna

 Te večeri Miloš je odlučio da svojoj ženi poveri tajnu koja ga je opsedala već dve decenije.
Dok je Marija nameštala viklere da se što udobnije smesti na jastuk a sutra ima pri tom i frizuru.
Miloš je suvim glasom šapnuo:
"Imam tajnu..."
Marija se trgla kao da joj je rekao znam sve tvoje tajne.
Kaži, reče mu ozbiljno.
Znaš onog leta kad smo išli na medeni mesec, ja sam bio na ivici da te prevarim sa onom Nemicom dok si ti ležala zbog uganute noge, poslednjih pet dana.
Muvala se oko mene u toplesu, zvala na piće u hlad, raspitivala se za tebe.
Nekako sam pao pod uticaj iako sam te voleo, bilo je to na početku našeg braka.
Moraš mi verovati Marija, nije tu ničeg bilo, mada sam ja pokušao jednom da je poljubim, ali...
Kaži Miloše do kraja, moraš sad kad si počeo.
Nije htela- reče Miloš, tvrdila je da si joj se ti dopala.
Marija se sad smejala iz sveg glasa.
Lezi ludo i spavaj. Ja sam je unajmila za pozamašan honorar i upšte nije Nemica nego naša lokalna prostitutka,koja je ordinirala i po Nemačkoj.
To je bilo moje prvo iskušenje tebe.
Miloš je jedva zaspao te noći, jer otkrivanje tajni nekad ne donosi olakšanje nego otvaranje još gomile tajni.
Više nisu doticali takve teme.
Živeli su srećno svako u svom iskušenju, ne želeći da ga dele.

Kratka priča: Moravska priča

autor fotografije  Miroslav Zec  "Kopaonik"

                  MORAVSKA  PRIČA



Kažu da se čovek uči dok je živ.
Slaba je to vajda za neke ljude, jednostavno se vrate,  tamo na „onaj svet“  ili kako god to hoćete nazovite, neotpakovani.
Takav je bio Ljubiša...dete sa Morave iz srca Šimadije.
Neoklesan, neobrađen ali snalažljiv.
Otac je mnogo polagao u njegovo obrazovanje ali Ljupče za to nije davao ni dve suve šljive...
Da, da one koje nisu ni za džibru od rakije.
Tako je ostao u selu i bavio se zemljoradnjom.Njegove kultivisane biljke su bile jedino kultivisano u njegovom životu.
Od prve zarade kupio je ocu belu košulju...
Otac je bio ponosan i obukao je košulju za letnju  preslavu u susednom selu....
Što da se kupam rekao je...imam novu belu košulju...obukao se i otišao Zastavinom 128-com.
Dok je kretao kroz prozor dovuknuo je svom sinu...Tri stvari u životu sine ne možeš da sačuvaš: njivu pored puta, lepu ženu i belu košulju...
Ljupče se samo smeškao, znao je da je to najveća mudrost koju mu je ova zemlja dala i da je nema ni u jednoj knjizi kojima mu je otac hteo zatrpati život.

Ф Р И З Е Р

autor fotografije Miroslav Zec "Mijdrecht, Hollland"

Ф Р И З Е Р

Све док има оваца биће и шишања, рече фризер и отвори салон.

Кренуо му је посао добро иако је у улици било још два салона и то геј власника који важе за посебну врсту фризера са истанчаним осећајем

за лепу и неговану косу.

Срећом по њега било је и оних конзервативних који из принципа нису ишли код тих педера...

Дани су пролазили, ланац задовољних жена се ширио и посао је цветао.

Али, како то обично бива, човек никад задовољан реши да постави неку атрактивну рекламу како би посао кренуо још боље и како би она два салона из улице морала да потраже мање конкурентну улицу ако желе задржати муштерије.

Једнога јутра дошао је нешто раније у салон због мајстора који су дошли да поставе рекламу, велику, светлећу, са овчицама у позадини.

Великим словима испред је писало: " Не дозволите да се овце шишају редовније од вас!"

Све је прштало и бљештало од електричних ефеката и боја...

Међутим, био је то крај салона јер, женама се свиђају разне будалаштине, али не и да их неко назива овцама.

Недељу дана касније тужно је гледао у свој празан салон док се место за фризирање у она друга два салона чекало и недељама...

Тешила га је једино мисао да је боље и празан салон него да је геј.

Јак је тај геј лоби, нема шта - мислио је сада већ проевропски.

Priča SUDBINA

Helly Cherry Vesti: Sudbina (daily-hc.blogspot.com)

S U D B I N A

 

 

 

 

Mitar je bio ratno siroče, i ne samo ratno, bio je životno siroče.

Nikad se nije ženio niti je imao potomke.

Samoću koju su mu drugi nametnuli,vešto je održavao tokom  života.

Tvrdio je da je to sudbina,bežao od priznanja da ljudi kad

krenu pogrešnim putem posegnu za izgovorom zvanim sudbina.

Često je pravio šale na svoj račun i pričao da mu je jednom drug iz vojske neki Bosanac iz Ključa

rekao: "Ženi se Mitre da te ima ko saranit'...."

Smejao se grohotom kad god bi pričao tu anegdotu  a, samo je on znao koliko su ga bolele te reči i kako je svake noći sanjao sopstvenu sahranu na kojoj nikoga nije bilo, pa je morao ustati i sam sebe zakopati.

 

 

 

ПИЈАЦА ЉУДИ

autor fotografije Miroslav Zec   "Utrecht, Holland"

П И Ј А Ц А       Љ У Д И

На пијаци људи данас, одлична понуда.

Високи,витки,дежмекасти,ниски,црни,плави,плашљиви,плачљиви,бесни,арогантни,смешни,

озбиљни,озбиљно болесни, сујетни, добри, снисходљиви, дупеувлакачи, завидни,зависни, 

овисни...

Највише је оних који нису ни сврстани у категорију,недефинисани.

Купаца има мало и због тога су надмени,јер коме још данас требају људи.

Што би рекли економисти "Велика понуда мала потражња".

Меркају их и оцењују,купују на кило јер тако су шансе да се преобликују веће.

Велика шанса за мале људе.

-Нек све иде до ђавола, и није ова среда баш пијачни дан - промрмља један важан купац, 

опсова и оде у фабрику да тамо пробере понуду.

VODIČ KROZ LAVIRINT Najlepše priče sa XI konkursa Priredili:Mihajlo Pantić, Vasa Pavković; izdavač BEOGRAFITI 1998 priča:"Mono razgovor"

MONO  RAZGOVOR

-Da?

-Tetka, ti si, nemoj da govoriš na mađarskom!

-Da , ponekad se setim, ali znaš...

-Sad u petak biću...

-Ipak, neću moći, ti znaš da ja njih ne volim...

Nastaje pauza u kojoj neprestano uzima vazduh kao da se guši.

-Dobro, pristajem.

-I ja tebe.Ćao!

Duboko uzdahnuvši, spustio je slušalicu, zagladio obraze i malo oćutao.Potom je legao na postelju i opsovao.

EPRUVETO SREĆAN TI 8 MART Jugoslovenski grafiti Priredio: Darko Kocjan

Žene su pisale istoriju francuskog kreveta.


********************


Dobar glas postaje loš kad počne da se širi.
Bar kada je reč o nogama.



********************

Žena u sebi ima tri ličnosti:
jednu pokazuje, drugu zadržava za sebe, a treću svlači prema potrebi!


********************

Ukrštanjem mene i njega dobija se višak kilograma!


*********************


Automobil je kao muškarac:
dok ne legneš pod njega, ne znaš šta mu fali.

                                                                                         autor:   Željka Bašanović

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД Година VІI Број 9 април – мај – јун 2016 Alma: iz rukopisa

Из рукописа 


Жељка Башановић Марковић



 СЕКВЕНЦЕ

СКОРО ИСТОВЕТНО

Расклиматано уже њихало се на тераси.
Уже за простирање веша. О исто такво уже био је обешен човек прекопута, на суседној згради. Њихао се као перо, лак. Није имао штипаљке.

ЛАЖ 

Звоно на вратима огласило се два пута. Парало је уши након заглушујуће тишине, и појачавало осећај кривице због сазнања да неког има код куће, а не отвара.

ЛЕТ 

Док прстом шара по замагљеном стаклу прозора аутобуса, прави гримасе.
Гледам је нетремице док криви главу на једну страну и језиком по ваздуху црта замишљену линију. Покрети су јој одмерени али брзи. Подсећа ме на неку птицу.
Када аутобус стане на станицу, прићи ће вратима или чак прозору и излетети напоље.
Сви ће бити згранути.
Сви сем мене. Ја верујем у чуда.

ПОНУДА

Купио јој је књигу чије су корице биле шарене и сјајне.
Дошла је у свој стан, подерала танку папирну кесу са ње и оставила је на полицу, ону десну која служи за поклоњене књиге.
Никада није сазнала каква је посвета чекала на првој страни.

ЧЕКАЊЕ

 Лагано се осврће да покупи још веша са конопца. Сакривен иза дебелих врата посматрам је кроз рупу на кључаоници. Лепа је и кад се не смеје. Отићи ће сад унутра и нећу је видети до следећег прања, седећи непомично иза дебелих врата.

 ПУТОВАЊЕ У БЕСКРАЈ 

Крајичком ока посматрам несклад између образа, носа и чела како се ломи на стаклу задње платформе аутобуса.
Светло је слабо а мрак прави јесењи. Таман добар да игра потраје. Очи ми се склапају на
трен… И нема га више, само мрак.
Мрак и шум кукуруза, напољу.
Стигли смо.

СЛИКА 

Купила сам слику у индијској радњи.
Лепа је. Односно, мени је лепа.
Ништа посебно, лик жене из племена са великим ушима.
Племена нема на слици, само жена.
Жена гледа жену, али то није на слици. Стварно је.
Лепе смо обе и љубим је у чело.
Срећне одлазимо да спавамо свака у свом племену.

NAJKRAĆE PRIČE 2008; priče:"San","Jedan kadar iz života", "Java",

САН

Ово је прича о дебељушкастом…

Дебељушкасти је био путник.Он је муж и дечак.

Буцмасти Цар у свом врту.Има свог патуљка и лане.

Понекад пући усне и гледа у биљке.

Углавном бежи од људи и прича са неким у себи,на језику који не разумем.

Једнога дана нестао је док су патуљак и лане остали на свом месту да стоје.

Видела сам га како корача кад сам затворила очи.

ЈЕДАН КАДАР ИЗ ЖИВОТА

Јутро.
Поспано делује солитер испред прозора…
Неколико капи на његовом рамену и пара која махнито бежи из купатила.
Јутро на измаку и кафа.

ЈАВА

Сањам да све гори.

Светлуцави пламен бљешти у ноћи. Руше се рогови крова и падају на дрво.

На онај стари храст који је деда засадио још 48-е.

Ватра захвата све, и таман да узмем ваздух и изгворим њено име.... Аутомобил се зауставља

пред кућом.

Гледам кроз прозор. Видим своју кућу, нетакнута.

Све је по старом.

Настављам да живим свој мали живот као да ништа није било.

NAJKRAĆE PRIČE 2011 priča:" Pravi ugao"

ПРАВИ УГАО

Дванаест усправних шипки дели простор на две половине.

Лежим одмах ту, поред.

Разбацане гужваве чаршаве покрива прашина. Никога није било дуго.

На сликама је другачије, кад сам их видела пре десет дана, деловало је чисто, мирисало је на

снег.

Ваљда због угла, шта ли?

O MALIM I VELIKIM STVARIMA Zbornik kratkih priča 2012;priče: 'Redosled" i "Prvobitno stanje"

РЕДОСЛЕД

Радостан дан.

Састављен од низа дешавања.

Разоткривен од догађаја који се догоде.

Усреће те или не... али се заврши дан.

Потом следи неки немиран и досадан сан.

Страх је део пута до свитања неког новог радосног дана.

ПРВОБИТНО СТАЊЕ

У чинији брескве.

На столу расута шминка.

Телефон звони.Брескве нестају.Једем од нервозе.

Брзим покретима сакупљам шминку, празну чинију враћам у шкрињу.

Празнина прекрива мене и сто.

NAJKRAĆE KRATKE PRIČE 2012 ;priča:"Naturalno"

НАТУРАЛНО

Одсутност одзвања из сваког његовог покрета, док пакује кофер.

Гледам га с подозрењем, да ли је свестан да сам му испразнила златну картицу и да без 

ње цео кофер може да ми остави и оде код плавуше ко од мајке рођен. 

Природан.

HILANDAR ZBORNIK KRATKIH PRIČA (2013)priče:"Stranac" i "Izgubljeno-nađeno"

СТРАНАЦ 

Врућина.

Капљице зноја сливају ми се низ кичму. Лепљиве дланове бришем о мајицу.

Прича ми на уво тихим нервозним гласом. То ми појачава знојење.

Удара као било у мозак... буп, буп... буп.

Не знам значење речи, само памтим форму. Садржина још једног врелог дана у граду у коме

радим, живим, знојим се...

ИЗГУБЉЕНО-НАЂЕНО 

Ушла је полако, одмерила нас присутне.

Стресао сам се од неке промаје која је ушла за њом. Упечатљивог лица и јаке грађе.

Махинално сам скренуо поглед у папир испред себе. Извинила се и нестала када сам подигао

поглед са папира.

Дупликат мене истргао ми се из тела и појурио за њом. Узалуд сам га штипао и држао ноктима

заривеним у потиљак. Напустио ме је. Сад овако транспарентан седим и даље са погледом на

празне папире у рукама.

Празни папири, празан ја.

ГОРЕ – ДОЛЕ 

Макадамски пут водио је далеко уз брдо.

Пратио сам сваки облак и нисам много обраћао пажњу на околиш.

Небо и камење заокупили су моју пажњу. Окретао сам главу, горе, доле... доле, горе...

Врх и дно. Средина ме је прогутала.

NAJKRAĆE PRIČE. 2013; priče:" Osa oko koje se sve okraće" i "Porodica Zec"

ОСА ОКО КОЈЕ СЕ СВЕ ОКРЕЋЕ 

Једнога дана осетих како сам се окренула изнутра наопако.

Ништа страшно, само тамо где ми је била глава, сад су ноге, где је било срце,

сад су полни орган и удови.

Мозак ми је сишао у пете. 

Лепо ми је овако.

Пупак је остао на истом месту, да извадим труње које се накупи.

ПОРОДИЦА ЗЕЦ

 Мирослав и мама остали су сами када је тата умро пре девет година.

 Имају малу викендицу подно Космаја. Велику башту, пуну купуса.

 Купус је велики, највећи у околини.

 Заливају га и причају са њим док се он кочопери и расте до енормних величина.

Воле да једу купус и сваке године се надају већим и лепшим главицама.

Тако и бива. Тата их само гледа одозго и смешка се сакривен иза облака.

KUĆE U VAZDUHU IX KONKURS ZA NAJKRAĆU KRATKU PRIČU ( 2010) Priredio: Đorđe Otašević;priče:"Pojam relativiteta" i "Kroz vizuru"

POJAM   RELATIVITETA

Nisam znao da će doći - , rekao sam u slušalicu i prekinuo njeno uporno sipanje gomile nepotrebnih reči u moje uvo.

Lagano sam prekinuo vezu rizikujući da se razbesni i verbalno nasrne  ponovo na mene.

Tišina, odmarala je put od eustahijeve trube do vijuga mozga.

Kratak je put do blaženstva , samo je način relativano težak u odnosu na protekle godine mog poslušnog slušanja i saznanja da mogu naprasno da ogluvim.

Pssssssssttt, rekoh mački koја је  predela u mom krilu  i jedina remetila ovu tajnu tišinu, jedva stečenu.

KROZ  VIZURU

Idem ulicom, go.

Imam lepo telo, vitko i glatko bez malja.

Ljudi koji mi idu u susret , preneraženo pilje.

Zadivljeni su.

Ja ne mogu da obuzdam svoj ego i sujetu.

Glavu držim visoko,  gledajući put oblaka, koji  se osmehuju.

Padaju po meni laki i beli, maze me sve dok me potpuno ne prekriju.

Ljudi nastavljaju da prolaze i gaze po meni preko sve te beline od oblaka, ne primećujući kako sam nekad bio go.

OD PRIČE DO PRIČE VII ALMIN KONKURS 2009 ;priče:"Kako sam zaboravila da pričam" , "Trenutak istine" ,"Rekonstrukcija događaja"

KAKO SAM ZABORAVILA DA PRIČAM

TRI DANA PRED SMRT POSLEDNJI PUT MI SE JAVIO. NISAM  MU REKLA NIŠTA, ĆUTALA SAM KAO MUMIJA IZ  DOBA RAMZESA II-og.

VIŠE NISAM IMALA PRILIKE DA PRIČAM ....OD TOGA DANA ĆUTIM UVEK KAD TREBA NEŠTO DA KAŽEM I KADA SE TO OČEKUJE OD MENE. MOJ ŽIVOT   PRETVORIO SE U TIŠINU I MISLI.

NE  ZNAM VIŠE NI JEZIK DRŽAVE U KOJOJ ŽIVIM. MISLIM NA JEZIKU KOJI SAM NAUČILA KAD SAM IMALA SEDAM GODINA I RODITELJI ME UPISALI NA  KURS, A POTOM MI SE DOPALO PA SAM SAMA NASTAVILA. NE ZNAM KOJI JE TO  JEZIK.

POTPUNO SAM SAMA I NEMAM ŽELJU DA  IŠTA MENJAM .NEKAD SAMO  MISLIMA VRATIM PROLEĆE, OTVORIM PROZOR I ODLETIM NA JUG, TAMO JE UVEK TOPLO.........

KAD SE VRATIM PEPELJARA SE JOS DIMI....GUST  DIM PARA MI NOZDRVE  I  PECKA  SLUZOKOŽU  NOSA.

MUMIJA  SEDI U NOCI. ĆUTI, ŠTA BI DRUGO.

TRENUTAK      ISTINE

Ona je znala sa muškarcima.

Ustreptali i poletni ispunjavali su joj svaku i najmanju želju.

Oduvek je tako bilo i svi su je pitali koja je tajna njenog uspeha.

Pravila se da ne zna tačno o čemu se radi.

Nevešta, uspavana žena, samo je treptala.

Mene nije prevarila.

U uglu njenog velikog  plavog oka video sam to maleno zlo kako me fiksira.

Onda je trepnula i ja sam otišao dok još nije primetila da sam poneo tajnu, zauvek.

Nisam je više sreo.Čuo sam da je nestala u zenici sopstvenog oka.

Plavo je pokrilo sve.

Niko više nije siguran šta je nebo a šta ona.

REKONSTRUKCIJA DOGAĐAJA

"Ova devojka ima suisidne misli", - reče svešteno lice njenoj majci.

Bilo je to pre opela njenog oca koji se juče, kasno popodne obesio u vikendici na periferiji grada.

Nekoliko godina kasnije, devojka se udala za rusa sa privremenim boravkom u Francuskoj.

Pop se obesio u porti crkve, saznali su kad su išli da zakažu pravoslavno crkveno venčanje .

Zbog malera, promenili su crkvu, i živeli dugo i srećno.