ИГРА МУВА

ИГРА  МУВА

Када сам била мала волела сам хватати муве.

Ловила сам их лако и увек откидала по једно крило да не могу побећи.

Волела сам и Пез бомбоне, тачније играчке које су се могле добити уз њих.

Мали камиони на извлачење, Мики Маус, Плутон и разни други јунаци у чију су се унутрашњост стављале Пез

бомбоне.

Слатка забава је трајала док има бомбона а кад би их појела, играчке су служиле за превоз мува са једним крилом.

Сироте муве зујале су са тим једним крилом као да могу полетети.

Годинама касније сетила сам се тога кад су као бесомучне навалиле на мог угинулог Кирбија расе авлијанер који је

отрован док је чувао плац у Барајеву.

Играле су се остацима мог пса као ја њима много година пре.

Било их је на хиљаде, а ја само једна…

Добиле су игру много година касније, на квантитет.

Кирби је нестајао брзином махања на хиљаде  крилаца.