Short stories on one side
Ljubav je u srcu posmatrača
Gospodin Igrošanac je veoma otmen.
Pravi dasa.
Skelet mu ima držanje kako bi rekle stare bake.
U isto vreme dolazi u moj kafe i samo klimanjem glave poručuje.
Moje je da pogodim šta je to.
Zauzvrat, gospodin Igrošanac ostavlja baš veliki utisak na mene dugo me gledajući.
Puši mirisni duvan iz lule i oko njegovog stola miriše na divlje višnje.
Uredan i sa podšišanom bradom moglo bi se reći da je lep i vrlo privlačan muškarac.
Često ga kradom gledam dok kaobajagi perem čaše iza šanka.
Mislim kakav je on otac, ljubavnik, prijatelj...
Znam...znam, do tog zaključka se dolazi kad čoveka upoznaš. Ali, on ne dozvoljava bliže upoznavanje.
Uvek odmeren, učtiv pa moglo bi se reći i uštogljen.
Danas je posebno lep u ovom sivom odelu.Šešir mu je crn kao i cipele.
Nisam sigurna kad sam se tačno zaljubila u gospodina Igrošanca.
Dugo ga gledam, radni dan je pa u kafeu i nema gostiju.
Ponekad odlutam nekud daleko dok ga tako posmatram.
-Dobro bre, dokle ćeš da postavljas ovaj sto u prazno, kaže koleginica iz druge smene...
-Što lepo ne popiješ kafu za šankom kao svi mi?!
I još pališ tu smrdljivu lulu zabadava da dimi u piksli.
Viče, viče, rukom tera dim i otera mi gospodina Igrošanca.
