ПРАВИЛО

 



ПРАВИЛО

Како написати кратку причу!?

Каже:....Немојте описивати дуге догађаје....

Кратка прича воли да описује тренутке, ако уопште видите тренутке.

Прича мора имати увод, разраду и закључак...

Закључак мора имати неки изненадни обрт, такозвани шок.

Шок се изазива тако што шокирате прво себе.

Обратите пажњу на детаље, неки детаљ који вам је битан опишите до ситница.

Читањем туђих кратких прича долази до инспирације и рађања идеја а тако ћете  уједно знати како да у само неколико

реченица спакујете комплетну причу, ко комплет лепињу са све луком...

И на крају, морате имати дара, јер ко има дара ни од чега може написати причу.

Ето тако настаје прича од правила, описивањем тренутка у коме је писана до ситница, досадна да шокира.

Од шока беже јој слова тако да не знам да ли ће стићи у целости до свог читаоца.

Јер она је лепа, али бојим се да полако нестаје док путује до вас.

Празан папир прекрива правило.

ДЕЧИЈИ ЦРТЕЖ

  



ДЕЧИЈИ ЦРТЕЖ

Деца цртају облаке.

Мале,велике,криве,тамне,светле,оштре,баршунасте.

Милица црта своје облаке, њени су се надвили чак до земље.

Kaда одрасте неко ће  сазнати где је граница између облака,земље и Милице.

ДЕВОЈКА СА СЕЛА

аутор фотографије: Мирослав Зец

Holland, Arnhem

ДЕВОЈКА СА СЕЛА

Она је тиха провинцијалка.

У њеном селу, сви су такви.

Иако она више није у селу, село је увек у њој.

Тихо жубори онај мали поток у њеној глави и испира сваки могући градски манир који би могла евентуално присвојити.

ИГРА МУВА

ИГРА  МУВА

Када сам била мала волела сам хватати муве.

Ловила сам их лако и увек откидала по једно крило да не могу побећи.

Волела сам и Пез бомбоне, тачније играчке које су се могле добити уз њих.

Мали камиони на извлачење, Мики Маус, Плутон и разни други јунаци у чију су се унутрашњост стављале Пез

бомбоне.

Слатка забава је трајала док има бомбона а кад би их појела, играчке су служиле за превоз мува са једним крилом.

Сироте муве зујале су са тим једним крилом као да могу полетети.

Годинама касније сетила сам се тога кад су као бесомучне навалиле на мог угинулог Кирбија расе авлијанер који је

отрован док је чувао плац у Барајеву.

Играле су се остацима мог пса као ја њима много година пре.

Било их је на хиљаде, а ја само једна…

Добиле су игру много година касније, на квантитет.

Кирби је нестајао брзином махања на хиљаде  крилаца.