Objavljeno na sajtu "Čudo"
Amanet
Obukla sam pantalone, belu košulјu i sako,
pa se predomislila. Halјina mi se činila prigodnijom za tu priliku. Zakačila sam
bakinu nisku bisera oko vrata, taman će mi ići uz šnalu sa biserima jer mi je kosa
izgledala užasno.Smotala sam je u neobaveznu punđu i učvrstila ukosnicama i lakom.
Nisam bila zadovolјna svojim izgledom ali sam ipak krenula.
Ulice su bile pune lјudi jer je bio sunčan
dan i kako se veče spuštalo bilo je baš prijatno za šetnju. Požurila sam preko ulice
i rukom očešala u mimohodu visokog muškarca
s bradom koji me je bezobrazno odmerio.
Zgrada je bila u kvartu nadomak mog, dva
ugla niže i krenula sam peške. U ulazu je bilo sparno i zagušlјivo, zato sam krenula
peške do četvrtog sprata ne zastajkujući.
Duboko sam udahnula ispred vrata i pritisnula
zvonce ispod koga je stajalo njeno prezime.
U stomaku mi je poigravao damar kao da sam
srce progutala živo pa sad kuca iz moje utrobe pokušavajući da nađe put kroz jednjak
i grlo.
Pokušah da se saberem. Vrata mi je otvorila žena koja se brinula o njoj od kad
je izašla iz bolnice.
Pružila mi je ruku još mokru od pranja posuđa
i čvrsto je stegla. Pokušala sam da joj se osmehnem.
„Budite lјubazni prema njoj i govorite glasnije.“
„Ali, nemojte vikati šta god vam bude rekla.“
Gledala me je pravo u oči poprilično sugestivna.
Ušla sam tiho u sobu. Ležala je na podignutom
uzglavlјu sa barem tri jastuka. Glava joj je bila otečena sa kosom raščupanom i
svezanom kao ptičije gnezdo.
Iznenadih
se jer je u sobi mirisalo na neki blag i prijatan parfem. Odmahnuh glavom da odagnam
misli o bolesti kako bih delovala ležerno.
Zagledah
joj se u oči. Bile su sitne i mutne kao da je bila mnogo starija nego što zapravo
jeste.
Bojim se
da je ne bih ni prepoznala da je ležala u bolnici sa drugim bolesnicima.
Ta spoznaja
bila mi je toliko strašna da mi je poterala suze, ali trepnuh nekoliko puta i one
se vratiše u očne duplјe. Snaga psihe bila je svemoguća. Prišla sam krevetu bliže,
sagla se i polјubila je u obraz. Mirisala je na bolest i smrt. Od tog mirisa i parfema
koji je služio da ga pokrije, zavrtelo mi se u glavi. Bila mi je tesna koža, osetih
da mi je pod pazuhom i među nogama mokro. Najradije bih izjurila iz te prostorije
i teškom mukom sam kontrolisala svoje postupke.Možda bih i uradila tako da ona odjednom
nije izvukla kutijicu ispod prekrivača, bila
je plišana i crvena. Odmakla sam se korak unazad a ona je ispružila ruku ka meni.
„Uzmi ovo,
trebalo je i ranije da ti dam ali prilike su bile takve.“
„To ti je
uspomena na mene, idi sad.“ Rekla je to nekim hrapavim kao tuđim glasom i već u
sledećem trenutku spavala je sa zatvorenim očima na onim cvetnim jastucima naređanim
u kamaru.
Ispred ulaza
sam otvorila kutiju i ugledala prsten od belog i žutog zlata sa malim smaragdom
u sredini. Bio je boje njenih očiju kad je bila mlada, zelen i lep.
Stavila
sam ga na domali prst, bio mi je taman. Kutiju sam bacila u prvu kantu za smeće.
Šta će mi
kutija kad ga neću skidati sa ruke, ionako mi je pristajao i pripadao.
***
Tutnjala sam po kući kao muva pred kišu.
Samo u brusu i gaćama ispeglala halјinu koju sam kupila još pre dve nedelјe za dvadeset
godina mature. Želela sam ih sve zadiviti, natrlјati im nos svojom dobrotom, lepotom
i postignutim uspehom u životu.
Bila sam jutros kod frizera, kosa mi je bila
ofarbana i sjajna, besprekorno ošišana.
Brinule su me crne lak cipele koje su me
malo žulјale pozadi ali, tešila sam se da ću izdržati kao i sve drugo što me je
žulјalo u životu.
Taksi me je čekao pred zgradom i ja sam brzo
ušla kako bih što pre stupila na scenu na kojoj me nije bilo tačno dvadeset godina.
Krišom pogledah taksistu kako bih ocenila
sviđam li mu se. Nјegov pogled odagnao je svaku sumnju.
Brzo me je dovezao do odredišta i dadoh mu
pozamašni bakšiš.
Utrčala sam u restoran baš u trenutku kada
su nazdravlјali. Dohvatih visoku šampanjsku čašu desnom rukom na kojoj mi je bio
smaragd. Osvetlјena sala kao da ga je još prosvetlila, imao je boju jezera.
Podigla sam čašu visoko iznad glave „Za nas!“,
rekoh kratko i pogledah ih sve.
„Za sve koji smo se okupili večeras ovde
uprkos tome što nas je život rasejao svuda po svetu!“, rekao je najzgodniji u razredu
Milomir gledajući u mene. Muzika je spremno otpočela baš nakon tih reči i svi su
ustali i počeli da igraju.
Mnogo sam pila te večeri. Nekih se delova
ni ne sećam. Sećam se da me je Milomir uhvatio i snažno prilјubio uz sebe dok smo
plesali uz neki evergrin. Nisam se odupirala,
lepo je mirisao i vrtelo mi se u glavi. Čak sam možda i maštala da me polјubi ovde
pred svima onako filmski, a on me je okretao i okretao kao da je podijum bio samo
naš.
Miona sa kojom sam sedela smejala se pijana
kao čep. Setih se da je tako bilo na svakoj ekskurziji. Neke stvari se ni sa godinama
ne menjaju.
Sedoh pored nje sva zadihana od igre. Zapalila
sam cigaretu i salvetom hladila znojavo lice. Ogledalo nisam smela da izvučem iz
torbice jer sam znala da mi se šminka već pomalo razlila.
„Imaš upalјač?“ sela je pored mene žena koje
se nisam setila u prvom trenutku.
Pripalih joj cigaretu a ona me pogleda preko
dima i upita „Ne sećaš me se?“
Odmahnuh glavom.
„Ja sam Kalina, išle smo na klizanje godinu
dana zajedno, kad smo se spremale za takmičenje.“
„Kaaalinaaa, baš mi je drago, ti ne živiš
u zemlјi više, davno mi je neko rekao.“
„Tačno,otišla sam pred kraj rata, ali godišnjicu
mature ne bih propustila ni za šta, mada i muž je došao neku protetiku da radi ovde
je ipak jeftinije…“
Odjednom me je uhvatila za ruku u prinela
je prsten bliže očima.
„Lep je!“ reče, „Mora da ti ga je muž kupio?“
„Nemam muža“, rekoh nadjačavajući se s muzikom,
„Porodični.“ ,izustih kratko.
„Ima li posvetu sa unutrašnje strane?“ upita
me sve se više približavajući mom licu da sam joj osetila dah, topao i kiselkast.
Shvatih u tom trenutku da nikad nisam skinula
prsten s ruke od onog dana. Brzim potezima skinuh ga sa ruke i osetih olakšanje
što nema ništa….
Kalina je već igrala sa nekim na podijumu
i vrtela salvetom u vis.
Delovala je besno a ja ponosno na svoju predostrožnost.
Igrala sam do zore izuvši cipele da me ne
sputavaju.
***
Sutradan sam dugo ležala u krevetu. Došla
sam pijana u ranim jutarnjim satima. Šminka mi se razmazala i po licu i po jastuku.
Dok sam pila kafu, ponosno sam vrtela prsten
između kažiprsta i palca. Onoga dana kada mi je tetka poklonila prsten odmah sam
otišla u zlataru i skinula gravuru sa unutrašnje strane.
Znala sam da će kad tad doći do tog trenutka, jer moj teča je bio na ratištu dugo i već se uveliko
šuškalo da su pokrali sa leševa gomile nakita. Samo strah od njihove ratne krvoločnosti
sprečavao je da ti glasovi budu glasniji.
Nisam
nikad ni slutila da moja familija ima nešto da mi ostavi u amanet osim sramote.
