Kratke price na jednoj strani
Čovek za dva broja manji
Ustao je kao i obično.
Jutarnje tuširanje i čitanje novina samo u peškiru obmotanom oko kukova predstavljalo je za njega vrhunac hedonizma.
Dobro je znao da ga komsiluk gleda kroz velika staklena vrata koja vode u dvorište.
Uživao je u tome.
Voleo je tu veličinu sebe u njihovim očima dok je on u stvarnosti bio čovek dva broja manji.
Komotno je mogao i da se pokrije tom komšijskom verzijom sebe.
Možda bi se i pokrio jutros njome samo da je mogao da je nađe.
Pred sobom bio je kao glava čiode, čekajući nekog dobrog šnajdera da ga iskorosti za fircanje.
"Najgore je ipak kad te nema nigde!", pomisli i utonu u tudje mišljenje.
