Kratke price na jednoj strani
"Bašta Balkana"
"Bašta Balkana"
MOJE MALO JA
Nisam volela Danjilovu ženu i njihovu osmogodišnju ćerku iako je bila mojih godina.
U tuđini gde nisam mogla birati vršnjake koji govore maternjim jezikom, ipak bih više volela da se igram čak i sama u degažmanu između malog i velikog predsoblja.
Danjilova žena je bila Poljakinja koju je poveo sa sobom posle privremenog rada u Poljskoj.
On se zapravo zvao Danilo ali ga je Poljakinja između ostalog častila sa slovom nj u sredini.
Danilo je bio invalid, nosio je protezu na levoj nozi.
Ostavio je u svojoj zemlji bolesnu ženu i odraslu ćerku zbog Poljakinje.
Poljakinja Eva i njena ćerka tog jutra zvonile su mahnito na vrata.
Javila sam se preko zatvorenih vrata.
- "Ko je?"-upitala sam iako sam ih ugledala kroz špijunku na vratima.
-"Enja i ja, otvori!!!" - vikala je Poljakinja.
-"Meni je mama rekla da nikom ne otvaram vrata." pištala sam kroz zube.
-"Šta ti je dete?!"- siktala je.
-"Mi smo!" - sad već iznervirano reče Poljakinja.
Ćutala sam i nisam otvarala vrata ni kad se čuo odsečan hod koji se udaljavao!
Izbegnutoj poseti radovale smo se i moje lutke i ja.
Nismo volele Enju, a još manje njenu majku Evu.
Ako batine i dobijem od mame, vredelo je! - mislila sam.
Lutke su klimale glavom u znak odobravanja i treptale velikim staklenim očima.
Slatki osećaj osvete se neopaženo uvukao u osmogodišnju devojčicu.
Evo ga ovde ponovo se javlja moje malo ja i grlim ga dugo dok slatkoća ne prekrije veliko i lažno osećanje sebe.
