Željka Bašanović Marković

Моја слика
Najstarija kratka priča na ovom blogu objavljena je 1994 god. sa konkursa gde su žirirali David Albahari, Mihajlo Pantić i Vasa Pavković. Sa tog konkursa štampan je zbornik priča pod nazivom: "Nisam tu ali radim na tome" Ta priča od koje je sve počelo zove se "Ritual" i može se pročitati na ovom blogu. Nakon te objavljene priče nizale su se i ostale ...

петак, 20. октобар 2017.

OBRT

                                                                






autor fotografije  Miroslav Zec  "Kopaonik"





O  B  R  T




U našoj porodici se uvek znalo ko je glavni.
Tog jutra mama kao glava porodice( od kad je tata umro) uletela je kao rak sva crvena u licu.
Uplašili smo se da je ne udari kap.
Vikala je i lupala šerpama da je sve odzvanjalo.
Vikend je počeo,paradajz se prodao dok je ona otišla do pijace i svi smo bili krivi.
U tom njenom malenom carstvu zimnice svi smo imali ulogu nekog poklopca u dugom lancu od pijace preko šporeta do tegli i flaša pa sve do podruma sa štirkanim miljeima na polici.
Pustili smo je kao i obično da iskali bes na sirotim šerpama.
Skuvala je kafu za sve kao i obično.
Kada smo seli za sto uzdahnula je i opsovala paradajz.
Komšinica je uletela u sobu i rekla kako je kupila tog dana neki grozan...poluzreo paradajz.
Sreća je prekrila sva lica jer ono što je bio bes sada je zamenila nada da će sledeći put biti bolji.
Glava porodice dala je odobrenje da još nije sve propalo a i prazne tegle veselo su se meškoljile čekajući bolje dane i neki bolji paradajz.
Život je pun obrta. 

понедељак, 16. октобар 2017.

Туђа прича

Т  У  Ђ А        П Р И Ч А



Има људи који нису у стању свој его да укоре ни због какве лоше процене или поступка.
Таквим људима су сви други криви, све су њихове одлуке туђе и сви поступци изнуђени 
од других.
О таквом једном ја пишем.
Ево, сад те управо гледа сакривен иза ових речи, са друге стране тастатуре и  вреба на 
твоју погрешну мисао или не дај Боже, коментар на ову причу.
Ако вам се прича и не свиди, ви сте криви јер он не би ни написао овако нешто да није 
било вашег конкурса који га је 
утерао у овај неуспех...Ако вам се прича свиди и објавите је, онда ће eго прогутати целу ову причу, али пазите,он може да поједе и целу књигу.

                                                                            aутор фотографије: Мирослав Зец
                                                                                                                                                       Mijdrecht, Holland

                     

JEДАНАЕСТИ ДАН



aутор фотографије: Мирослав Зец





JEДАНАЕСТИ    ДАН






-Ја сам човек без сна.

-Како, не спаваш?

-Нисам мислио буквално....немам сан....сан о животу...

-Како живиш без сна?

-Ма, не живим...

-Не разумем ја тебе ништа...Човек не може без сна ...Најдуже што је неко издржао је 11 

  дана....

-Не причамо о истом сну....

-Не бих рекао, ја причам о сну који нас држи у животу....

-И ја!-најзад се сложисмо.

Растали смо се уз осмех свако у свом сну.




Б А К С У З



аутор фотографије: Мирослав Зец
Holland;Arnhem

Б А К С У З

Он је Бошко.
Омањи растом али леп мушкарац, неки кежуал стил одевања који иде уз његов  
незадржив дух.

Док ми прича обраћам пажњу на његове дуге, црне трепавице и мислим колико се жена 
мучи да тај волумен и дужину извуче маскаром и ко зна још каквим помагалима док он 
тако лежерно  
трепће
  
својим природним трепавицама.
Његове приче су увек конфузне и говоре у прилог теорији "један у милион".....баксуз.
Није да не слушам шта ми прича али ми некако увек пажњу заокупе те густе трепавице, које се највише истакну баш у тренутку кад постави оно своје чувено питање: "Видиш ли ти колики сам ја баксуз"...Како човек може бити баксуз кад има такве трепавице, - кажем ја.
Он се онда засмеје и суза му крене низ густе, црне трепавице.

Kratke priče

Zagrljaj

Kratke priče na jednoj strani  short stories on one page Objavljeno na sajtu "Čudo" Zagrljaj   Otac je znao da pravi male svir...