 |
| autor fotografije Miroslav Zec "Kopaonik" |
MORAVSKA PRIČA
Kažu da se čovek uči dok je živ.
Slaba je to vajda za neke ljude, jednostavno se vrate, tamo na „onaj svet“ ili kako god to hoćete nazovite, neotpakovani.
Takav je bio Ljubiša...dete sa Morave iz srca Šimadije.
Neoklesan, neobrađen ali snalažljiv.
Otac je mnogo polagao u njegovo obrazovanje ali Ljupče za to nije davao ni dve suve šljive...
Da, da one koje nisu ni za džibru od rakije.
Tako je ostao u selu i bavio se zemljoradnjom.Njegove kultivisane biljke su bile jedino kultivisano u njegovom životu.
Od prve zarade kupio je ocu belu košulju...
Otac je bio ponosan i obukao je košulju za letnju preslavu u susednom selu....
Što da se kupam rekao je...imam novu belu košulju...obukao se i otišao Zastavinom 128-com.
Dok je kretao kroz prozor dovuknuo je svom sinu...Tri stvari u životu sine ne možeš da sačuvaš: njivu pored puta, lepu ženu i belu košulju...
Ljupče se samo smeškao, znao je da je to najveća mudrost koju mu je ova zemlja dala i da je nema ni u jednoj knjizi kojima mu je otac hteo zatrpati život.
