Kratke priče na jednoj strani
short stories on one page
Porodične
zlatne niti...
Njegova majka gospođa Kona imala je mnogo mladeža po licu.
U nekom trenutku sam ih sve prebrojala ali ne mogu se setiti broja.
Sedela sam preko puta nje za velikim hrastovim stolom dugačke trpezarije. Večeras kao gošća njenog sina.
Tako me je predstavila ostatku gostiju.
Bila je prava dama, rafiniranog ukusa za nakit. Odmerenim ponašanjem samo je isticala svoje poreklo i obrazovanje.
Suprotno tome ,moja porodica bila je vrlo skromna.
Pošteni i vredni ljudi potekli od zemljoradnje. I dok sam gledala raspored tih njenih mladeža, upitah se da li ona to zna?!
Ako bi saznala kako bi se ponašala prema meni?
Ćutke sam jela, pazeći da ne pobrkam redosled, leva ruka viljuška, desna ruka nož, vinska čaša za nogicu, ispijanje u malim gutljajima.
Jedini luksuz bilo je to što sam mogla ispod stola da izujem neopaženo salonske cipele i mrdam prstićima da se opustim.
To je moglo čak biti i opasnost.
Dok se pod stolom opuštam za stolom da zabrljam.
Večera je tekla bez predaha. Hrana je bila preukusna i tako, tanjir po tanjir stigosmo do dezerta.
Zahvalih se i zatražih kafu, jaču, crnu.
Tad poče življa konverzacija.Odjednom, gospođa Kona obrati se meni.. “Gospođice, vaši roditelji, gde rade?”
Bilo mi je svejedno, ručak beše završen pa hrabro počeh... “Na pijaci draga gospođo, Palilujskoj. Jutros su doneli pun kamion paprika i nema mrdanja dok to ne rasprodaju!”
Preblede gospođa Kona, pobegoše i mladeži od anemije.
Klimala je odsutno glavom i ko zna šta bi tu još bilo da me otac ne pozva na video poziv direktno s pijace... Zanemeše svi za stolom.
Valjda se uplašili mog tate onako s šajkačom, nije spavao celu prethodnu noć od straha da ne obiju kamion.
Izvinite me, kažem ljudima, pa one salonke pod mišku i pravac odakle sam i došla.
Porodične zlatne niti gospođa
Kone zatvoriše se bez mene.
