ZEMLJA
Sneg u Banatu uvek je veličanstven. Nepregledna seoska ravnica okupana belinom. Smirene i pomalo usporene Banaćane teško je pokrenuti i leti a kamoli zimi. Zato je belina netaknuta, dok sneg još uvek pada i pravi još veće gomile. Koračam uzbrdicom iza kuće. Sneg škripi pod kramponima mojih cipela. Idem u pravcu železničke stanice.Baka Rada mi je napunila kariranu torbu hranom koju je danima spremala. Para koja mi kulja iz usta preko štrikanog šala magli mi pogled, ili su to suze?!
Prolazi me jeza čitavim telom, kao kad noktima zagrebeš po limenom koritu u kome su nas kupali kad smo bili mali.
Stojim nad baka Radinim grobom od zemlje koja se pomalo urušila .Cveće sam stavila u blatnjavu teglu i sneg je već napadao preko latica.
Kako je život jednostavan kad nemaš priliku za komplikovanje.
Nemam joj šta zameriti. Mislima sam se već ispričala sa njom.
Kuća i zemlja su prodate, sve tragove prekrio je sneg.Kao da nikada nismo ni bile ovde.
Odlazimo ćutke.
Ona u zemlju , ja iz zemlje u nadi da će nas zemlja na kraju opet sastaviti.
