ČAMAC NA MONT EVERESTU najbolje priče sa X konkursa za kratku priču na jednoj strani Priredili: Mihajlo Pantić, Vasa Pavković,David Albahari priče:"Dosada",'Mrzovoljna","Krivac","Osveta"

D O S A D A

Pada kiša. Prozor iznad moje glave je zatvoren.

Čujem šuštanje lišća na drenu ispod prozora, i mrmljanje napuklog neba.

Lanac nekog psa vuče se po betonskoj stazi, zveči.

Nelagodan osećaj u utrobi javlja se pri svakom zvuku, i neki topao dah kojim oblažem 

unutrašnju stranu stakla na prozoru.

M R Z O V O LJ N A

Kvrcnulo je tri puta, u uglu iza komode.

Debeli mačak samo se promeškoljio.

Bio je sit.

K R I V A C 

Kasnim. Ulazim u mračnu salu gde je film već počeo. Gledam redove, IX,X,XI,XII, 

tu je peto sedište.

Ali neko na njemu već sedi.Žena velikih grudi i brkova koji štrče iz mraka.

Nervozno šuška kesom čiju sadržinu trpa u usta.

Nalazim mesto red niže i sedam, ali kasno je da se uključim u radnju filma. 

Nogom udaram sedište ispred sebe, gde zavaljen sedi neki glavonja od koga čak i

ništa ne vidim.

Par minuta kasnije pojavljuje se par, visoka bleda devojka i njen kratkovidi mladić. 

Poikazuju mi karte tvrdeći da je mesto na kome sedim njihovo. 

Šta ću, slegnem ramenima, ustanem i uzmem jaknu sa praznog sedišta do sebe. 

Iznerviran odlazim do brkate žene, pokažem joj kartu i zamolim da ustane sa sedišta

broj pet u XII-om redu. 

Pristaje i odlazi uz mrmljanje, do devetog sedišta u X-om redu gde diže niskog ćelavog 

muškarca sa svog mesta. Pri tom se u sali pravi čitava pometnja ut+z psovke i meškoljenje.

Muškarac iz X-og konačno nalazi svoje mesto u drugom redu, i tek što seda pale se svetla.

Film je završen.

Greška je ispravljena, ali kasno. Jer, ako je brkata žena prva sela na svoje mesto, onda je 

ona krivac, ali ako je muškarac iz drugog reda seo na njeno mesto situacija je obrnuta.

Što se mene tiče, ja sam nevin.

Odlazim srećan.

O S V E T A

Zavukavši ruku u frižider, osetih po prstu, udarac.

Naglo izmaknem ruku i u trzaju mi crvena šerpa pada na noge.

Masna tečnost razlila se po čarapi, a zamotuljci kupusa rasuše se po tepihu.

Skupljam krpom hranu sa poda i gledam na sat da ne zakasnim na ručak kod mame...

Kroz sat vremena već smo sedeli za malim kuhinjskim stolom, kad moja majka iznese činiju 

vrelih sarmi.

- Da li si pojela ono što sam ti poslala? - pita

- Jesam, bile su odlične - kažem ja, a sramota me od onih sarmi u činiji.