PRIČA O MIROSLAVU
Mroslav je
dobar dečko, zašao već u godine.
Voli mnogo da
priča i uglavnom u njegovom društvu svako će imati priliku samo da klima
glavom.
Ja imam drugi
metod.
Uglavnom mu
prkosim i nerviram ga, tako da on izgubi nit svoje price.
Opsuje ,
pogleda me ljutito i ode.
Moje viđanje
sa njim traje već dovoljno dugo da bi svako odustao, ali ne Miroslav i ja.
SEOSKA IDILA
Dobra rakija,
žuta prepečenica.
Pršuta ukoso
sečena i punomastan sir, stajali su na okrnjenom tanjiru sa oguljenim šarama po
obodu.
Seljak je
umorno seo za sto, oterao muve jednim pokretom od stola.
Iznad je visila samo jedna sijalica, tačno na
sredini stola i nekakva traka na koju su se lepili insekti.
Dekor seoske idile.
Otpivši rakiju samo jednim gutljajem, previsoko
zabacivši glavu zadržao je pogled na
sijalici.
Mrtve muve
gledale su ga kao da ga hipnotišu.
Bila je to
poslednja slika koju je video pred popodnevni dremež na starom otomanu u ćošku iza vrata.
Pas je zacvileo
u daljini kao da nekog žali, ili čeka noć.
Sporo će se spusti
mrak i pokriti čitavo selo.
Čovek će imati
opet razlog da legne.
Pas će biti
odvezan i slobodan.
Jedino će
muvama biti svejedno.
Нема коментара:
Постави коментар
Komentar je uvek dobro dosao!