kratka priča "Pogled na Šar planinu"

Kratke priče na jednoj strani

short stories on one page

Objavljeno na sajtu "Čudo"

Pogled na Šar planinu

U kuhinji kraj prozora stajao je starinski sto od masivnog drveta. Dečak sedi i gleda kroz prozor dok majka kuva mleko na šporetu. Nema ničeg slađeg nego prstom skinuti kajmak sa prohlađenog mleka i strpati ga onako slasnog u usta.

To je bio i ostao ukus i miris detinjstva.

Setio se majke i njene retke kose skupljene šnalom iza uva. Od jutra kad bi ustala pa sve do večeri radila bi i retko kad bi je iko mogao videti da je sela. Njeni mišićavi listovi provirivali su iz pletenih čarapa baš zbog tog konstantnog napora. Uprkos tome imala bi gotovo uvek osmeh na licu a njen veliki razmak između prednjih zuba davala je njenom licu detinji izraz.

Sve dok je bila zdrava  slala mu je hranu  stotinama kilometara  odvojenom od rodnog mesta, na studijama.

Pršuta i pita od ovčijeg sira sa mirisom zavičaja i majčinske ljubavi palili su njegova nepca jednom mesečno u zamašćenoj kutiji koja bi stizala lokalnim autobusom, pravo do velikog grada.

Uveče kad bi legao u rasklimatan i ulubljen krevet male studentske sobe, zatvorio bi oči i jasno čuo zvona sa crkve u selu, dok bi Mujezinova tužna pesma dopirala  kao da je soba odmah pored  džamije. Sa setom bi čvršće stegao očne kapke i vilicu kako bi jasnije osetio miris rodnog sela u podnožju Šar planine i malo stado ovaca koje trčkara do obora lupajući klepetušama kao odgovor na majčino šibanje uskim prutem da požure kući.

Sve bi to čuo i jače bi se ušuškao u olinjali jorgan, zaspao bi slatko uspavan mirnim sećanjem na zavičaj koji ga je iznedrio baš ovakvog kakav je danas.

 

***

 

Stajao je na trgu kao već svršen pravnik čekajući devojku sa kojom je bio veren. Kupio je buket crvenih božura. I ona je bila sa Kosova pa su neke ljubavi delili kao i ovu o cveću iz njihovog kraja. Kasnila je, a on je u dokolici imao vremena da se osvrne po gradu i licima koja su prolazila mimo njega. Odavno nije bio u svom selu, tačnije od kad se majka upokojila.

Mala kuća ostala je zaključana i napuštena kao kakva zanemarena i ostarela žena.

Iz misli ga trgoše mladići koji su u glasnom razgovoru prolazili pored njega. Jednog je prepoznao sa fakulteta, bili su zajedno na nekim predavanjima. Javiše mu se klimanjem glave.

Nastavio je misli gde je stao. Setio se drvene kolevke koju je majka čuvala iza vrata mnogo godina kasnije pošto su on i brat odrasli. Pade mu na pamet da ju je trebao uzeti i doneti kao uspomenu, ali odmahnu glavom uz uzdah.

Setio se da je ceo njegov kraj jedna velika kolevka koja ga je zanjihala tako snažno da ga je zabacila daleko od sebe. U nadi da će uvek pamtiti odakle je i kakav potekao.

 

***

 

Bio je veliki hrišćanski praznik a on je na vestima ugledao svoje selo. Niske kuće i baklanice. Dvojezične natpise na srpskom i albanskom. Videla se i kupola džamije.

Videlo se i zgarište od nekadašnje crkve. Slova su mu igrala pred očima i slika je bivala sve crnja. Crna ko Beli Drim.

Prsti su ga pekli jer je cigareta dogorela do filtera, deca su vikala iz susedne sobe….

„Tata, tata….u kojoj je zemlji taj požar?“

Mutilo mu se pred očima i jasno je video majku kako plače na kućnom pragu dok mu maše a on otpozdravlja kroz musave prozore autobusa.

Činilo mu se da čuje njen glas…“E moj sine veliki si ti kosovac, tu  iz fotelje..“

Već sledećeg trenutka sve je pojela neman velika kao savest.