Od trača do plača
Danka je kuvarica. Radi u menzi naše firme već četvrt veka.
Sita je i nas i onog luka koji svakoga dana čisti i secka.
Ali ne i ovog dana…
Danas je Dankin dan.
Ćerka joj je diplomirala i osmeh joj ne silazi s' lica.
Ali, luk ne da, da se Danka smeje, rasplaka je k'o od šale još kod prve
glavice.
Baci se pod ulje, prevrnu se po varjači i još je prsnu onako vreo.
Tad Danka opsova i ode u ambulantu da je pregledaju .
Svim zaposlenima javili su da danas zbog diplome na meniju
menze nema ništa za jelo.
Dugo se trač raznosio po firmi, do šestog sprata već je izgubio svaki
smisao, zvučao je nekako bajkovito ili čak smešno.
„Danka je danas diplomirala, luk je proklijao a u menzi su se svi rasplakali…“Možda
je tu bilo još detalja, ko će znati.
Plakala je cela firma, neki od smeha neki od gladi. Najglasniji
su bili oni koji nisu ni znali zašto se smeju ili plaču.
Нема коментара:
Постави коментар
Komentar je uvek dobro dosao!